PUŠENJE UBIJA
Godina izdanja: 2025.
Slavni režiser je u našem gradu
Snima novi film, kažu bit’ će dobar
Strani glumci, prijemi i lova
Nema sumnje, smiješi mu se Oskar
Trebat će on i mnogo statista
Za masovne i grandiozne scene
Iako kažu da on dobro plaća
Tamo neće, neće biti mene
Neću da budem Švabo
U dotiranom filmu
Neću da budem statist
U životu i u kinu
Neću da budem Švabo
Švabo da budem neću
Slavni režiser je u našem gradu
Snima novi film, kažu bit će dobar
Strani glumci, prijemi i lova
Nema sumnje, smiješi mu se Oskar
Trebat će on i mnogo statista
Za masovne i grandiozne scene
Iako kažu da on dobro plaća
Tamo neće, neće biti mene
Neću da budem okupator
Ima neki đavo u mojoj psihi
Neću da budem Švabo
Kad ne mogu biti Prle niti Tihi
Neću da budem Švabo
Švabo da budem neću, nema Boga!
Glavni glumci bi htjeli
Da su na pravoj strani
Ja da budem Švabo
A oni partizani
Sinoć je na ulici razbio hipika
Mali je pokrio lice rukama
Ali je ostao bez bubrega
Sejo se malo muči dok razmišlja
Sinoć ga nije izradila riba
Opuco joj je odmah dva šamara
Kad ga je za mecu slagala
Anarhija all over Baščaršija…
Sejo voli Hanku i Šabana,
nervira ga ono “A” po zidovima
Sejo je jučer razbio hipika
Sejo je junak s Vratnika
New primitivs all over Baščaršija
Sejo se gnuša zapada
Negdje oko pola dva
Glava ti sva natekla
Od sinoćnjeg derneka
Imas PC i diplomu
Al’ od toga korist slaba
Da započneš neki biznis
Čekaš da ti umre baba
Al’ noću ti dodju u san
Karl Marx i Sandokan
I ljuto kažu :”Diž’ se oko!”
Otpor stoko, otpor, stoko!
Razmisli još jednom, udahni duboko
Otpor, stoko, otpor stoko!
Gledaš skupe autiće
I ružne face u njima
Stari ti se Yugo raspo
Kao bivša država
Šta si sve mašto
I šta si sve snivo
Sad čekaš da ti netko
Plati pivo
Naveče si naviješ
Ploče stare
Nikad ne'š napisat
Svoje memoare
Al’ noću ti dođu u san
Karl Marx i Sandokan
I ljuto kažu :”Diž’ se oko!”
Otpor, stoko, otpor, stoko!
Razmisli još jednom, udahni duboko!
Otpor, stoko, otpor, stoko!
bila je da se mogu igrat’ s dedinim pištoljem
Još osjećam pod rukom sedef, zvijezdu, hladno gvožđe,
dok vraća ga u kasu i nježno uljem prođe
Jedan dan je doš'o, kaže, ima film na rijeci bitka
Bit će slavni glumci u Skenderiji kraj Tita
Obećali karte, poslali ih nisu,
al’ dječje suze, deda, lako se i brišu
Možda tako je i bolje, tješila nas stara
Ionako pali bi u bandak da ste vidjeli Maršala
Skenderija u svjetlu, mi u parku tu sa strane,
ali je vječno punog srca ‘ko poživi slavne dane
Deda, deda, moj si heroj, čovjek častan, starog kova
Neki drugi bitni ljudi sada sjede tamo
Deda, Maršal je već star, deda, Maršal nije kriv,
što ne sjeća se više ‘ko je onda bio s njim
U srednjoj mal najebah da me van nogiraju
Kažu da sam psov'o Titu, psov'o Jugoslaviju
Glupi plakat u nevakat, Maršal leži u Ljubljani
Zasjedao komitet škole, moji teški dani
Deda doš'o da me vadi, pištolj, odora iz rata
Razgovor sa dišom biješe vrlo kratak
Pravi omladinac vazda piše antidržavne parole
Đe si bio četeres’ treće, jebo li te patak?
Dobro ste i prošli, tješila nas stara
I baš ti se naš'o zajebavati Maršala
Gimnazija u mraku, mi pušimo sa strane,
al’ je vazda punog srca ‘ko preživi teške dane
Deda, deda, moj si heroj, čovjek častan, starog kova
Neki drugi bitni ljudi sada sjede tamo
Deda, Maršal je već star, deda, Maršal nije kriv,
što ne sjeća se više ‘ko je onda bio s njim
Deda, deda, moj si heroj, čovjek častan, starog kova
Neki drugi bitni ljudi danas sjede tamo
I sad kad te nema, ja te osjećam, ja znam
da si tu kraj mene, da ne jurišam sam
Deda, deda…
Nisam čit'o štampu, nisam gled'o dnevnik
Nisam znao gdje sam i koja je klima
Ti si bila moje proljeće i zima
Al’ otkako je presušio okean
Ja više sreće u ljubavi nemam
Al’ otkako se ugasio vulkan
Ja po cijeli dan po sobi lutam
Otkako si s njim
Otkako si otišla
Život mi je siv
Pos'o, kuća, birtija
Završit ću sad k'o svi stari cugeri
U ovome bircu gdje skupljaju se luzeri
I neću dat nikom da ti spomene ime
I TV ću gledat’ od himne do himne
Otkako si s njim
Otkako si otišla
Život mi je siv
Pos'o, kuća, birtija…
Rekao je “Momci nemojte belaja, tu su raja kulturna!”
Amila je bila lijepa kao vila, starci su joj radili negdje u Iraku,
Rekla je samo “Uđite, momci!”, pa se poslije izgubila u mraku
“Pišonja”, reče Žuga, “ovo mjesto mi se ne sviđa
‘Ajmo radje pred “Piramidu”, ima finih putera”
“Odmori, Žuga, malo, matere ti, zar ne vidiš kakve su ovde trebe,
Zar već poslje pete pive moraš da praviš budalu od sebe?”
Pišonja, ovo mjesto mi se ne sviđa,
Niko se ne smije i čudna je muzika
Pišonja, ovdje se nešto čudno događa,
Sve je puno drogiranih pedera
A Pišonja odmah prifura Amili kao Indijana Džons onoj u Hong Kongu
Znao je, ne smije biti greške, ove fine ti odmah daju nogu
Pišonja taman složi pravu priču i odsvira “Crne leptire”
Kad se odnekud pojavi Žuga i poče da paranoiše
Pišonja, ovo mjesto …
“Odmori, Žuga, malo, Tite ti, zar ne vidiš kakve su ovde trebe,
Zar već poslje šeste pive moraš da praviš budalu od sebe?”
Al’ negdje oko pola tri na dernek upadoše drotovi
Neke frajere odmah prisloniše uza zid
Amila se prestraši, kaže “Joj, stari će me masakrirati!”
A onda ugleda Pišonju i pogled joj đavolski zasvjetli
“Maleni, želim nešto da ti poklonim
Maleni, primi ovaj dar moje ljubavi
Maleni, al’ nešto moraš mi obećati
Prije jutra nećeš ga otvoriti”
Jedan drot prifura Pišonji, džepove mu prebira
Nadje Amilinu travu i reče “Slavko, imamo dilera!”
Pišonja reče “Drugovi, jel’ se to, možda, snima neki film?”
Pisonja reče “Drugovi, ja nemam ništa s tim”
Pišonja, ovo mjesto …
I ne vidi se put od kiše i od vjetra
Sjetim se njega – Karabaja
I tu počinje ta priča, negdje nasred Trebevića
Auto mi je stao u mraku k'o iz krimića
Strava prava – Karabaja
Kad kroz zavjesu od kiše priđe čovjek k'o da kliže
Kožna jakna puna sjaja, pruža ruku
Reče kratko – Karabaja
Ja sam biker, nisam rauber, ‘ajde prošetaj do haube
možda napravimo nešto od te tvoje robe s greškom
reče sa smješkom
Ma pusti prdn'o je u šišu, a on samo reče tišu
I dok rukama si pljesn'o, stari auto već je kresn'o
Strava prava – Karabaja
Rekoh sebi simpa junkie – e baš ću pričat’ Branki
Haj'mo nešto popit’ čovjek si čudan al’ duhovit
“Neka hvala” – Karabaja
I još mi je rek'o, prije neg’ je nest'o
Dole u Harley baru pronađi moju raju
Reci da sam te ja posl'o i da ti srede motor
Dobar si čovjek imaš jaja, pozdravlja te Karabaja
Karabaja…
Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić’ bez motora
To be continued….
Parkiram se, uđem u Harley bar
I upratim tu sam čovjek vrlo stran
Like a krme in Teheran
Osjetim poglede na sebi i da se smot'o ne bi
Prvi progovaram, sve vas pozdravlja Karabaja
Nasta muk u kafani, ni'ko ništa nije pit'o
Atmosfera je bila k'o kad je umro Tito
Najveći sin
Priđe mi stariji roker “Ma jesi normalan, jeb'o te
Karabaja se, ljepoto, rast'o sa životom
Izbo ga stoper, ukr'o mu motor.”
Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić’ bez motora
Selena je danas jako loše spila
Sva je vlažna po svojim uglovima
Ona želi bježat nekud, želi crnog Mandinga
Za Mandingom ide daleko, do Ekvadora
I tamo mijenja ime u Emanuela
I tamo gori u vatri tropskog požara
Selena, Selena, vrati se, Selena
Zar ne čuješ urlik tigrova
Ispod tvoga prozora u Fuada Midžića?
Selena, Selena, vrati se, Selena
Zar ne čuješ urlik tigrova
Ispod tvoga prozora u Fuada Midžića?
Al’ džungla je već odavno raskrčena
Broj zvijeri doživio je osjetan pad
Mandingo il’ je lud il’ je pijan
Mandingo nije više kao nekada
Selena, Selena, vrati se, Selena
Mandinga je smislila Amerika
Da te odvede daleko iz Fuada Midžića
Selena, Selena, vrati se, Selena
Zar ne čuješ urlik tigrova
Ispod tvoga prozora u Fuada Midžića?
Selena!
Selena!
Selena?
Selena?
Selena
Gdje sam rođen tu je sve sirotinja
Vuk je u nas domaća životinja
Škrta zemlja nikoga ne hrani
Da preživiš moraš radit vani
Šljakao sam ja u tuđoj zemlji
Sanjao sam o voljenoj ženi
Sa arbajta kad bih doša doma
Gledao sam kako raste ona
Mislio sam sreću kupit novcem
Sredio sam stvar sa njenim ocem
Prenesoh je preko kućnog praga
Mislio sam da biće moja draga
Rekla mi je prvo veče, rekla mi je sve
Možeš imat moje tijelo, ali dušu ne
Samo tijelo ništa mi ne znači
Kraj banhofa takve mogu naći
Želio sam da me stvarno voli
Da joj ljubav nije aerobik
Kad je sa mnom da ne skriva pogled
Da ne gleda uvijek negdje pored
Zagrljeni kada zora sviće
Da budemo kao jedno biće
Rekla mi je prvo veče, rekla mi je sve
Možeš imat moje tijelo, ali dušu ne
Nije mogla dugo da zanese
U nas nije bilo graje djece
Sporo su nam prolazili dani
Za večeru kad bi sjeli sami
Razboli se, Bog je mladu uze
Pamtim vječno njene zadnje suze
I šaptaje :”Ti si čovjek vrijedan,
Ali život, život on je bijedan…”
Rekla mi je prvo veče, rekla mi je sve
Možeš imat moje tijelo, ali dušu ne
Pokupila je ostatke jela
Pogledala dnevnik i rekla “strašno”
Pogladila po glavi djete, psa i muža
Navika il’ ljubav, nije ni važno
Zadihani muž je siš'o s njenih grudi
Pogled uprt gore, ka plafonu
Razmazuje po licu njemačku kremu
Madam Brams pedantna u svemu
Danas je imala naporan dan
Po prozoru dobuju kišne kapi
Oči joj se gase u močvari sna
Gospođa Brams se sprema da zaspi
I tada u odaje upada on
Njen latino-lover iz Vera Cruza
Pod prozor je doveo mariache
I gospođa Brams u snu šapće:
Povedi me, vodi me odavde
Povedi me, por favor
Povedi me, vodi me odavde
Povedi me, senor
Zbog tebe sam ostavio pos'o s farmerkama
Zbog tebe sam trzn'o handžar na jarana
Ti si moja zakletva, ti si moj bog
Tvoje ime s'ja sa ramena mog
A ti, a ti, a ti, a ti
Šokiraš me, majke mi
Zbog tebe se počeh brijati u nedelju
Zbog tebe sam prestao ići gledat Želju
Zbog tebe sam kasnio daidži na dženazu
Tebi sam za dvjesto milja kupio vazu
A ti, a ti, a ti, a ti,
Šokiraš me, majke mi.
Nanosiš mi bol,
Nanosiš mi bol,
O šta ti je to…
Nanosiš mi bol…
Dok sviram rock and roll
Zbog tebe se počeh brijati u nedelju
Zbog tebe sam prestao ići gledat Želju
Zbog tebe sam kasnio daidži na dženazu
Tebi sam za dvjesto milja kupio vazu
A ti, a ti, a ti, a ti
Šokiraš me, majke mi
Nanosiš mi bol,
Nanosiš mi bol,
O šta ti je to…
Nanosiš mi bol…
Dok sviram rock and roll
‘Fala.
Dobro, pa ti se javi…
Dobro…
Ma ne, ja sam mislio onaj amer'čki film da pogledamo…
A ti se dogovorila…
Aha… dobro… dobro ajd’ dobro…
Kažu mi da novog frajera imaš
Nisam ga vidio
Al’ znam da nije loš
Ti si vazda znala da biraš
Ti si vazda tražila još
Kažu mi da novog frajera imaš
Koji te autom čeka poslije škole
I koji s visine gleda na nas
Druge dječake koji te vole
Kažu, kažu
Ti ćeš s njime da ideš na Jahorinu
Tamo je lijepo i zdravo šta više
A ja ću ostati u prljavom gradu
I ustima hvatati kapi kiše
Kažu mi da novog frajera imaš
Koji se sjajno slaže s tvojom novom tašnom
A kada tašna izađe iz mode
Hoće l’ s njime biti
Isto k'o sa mnom
Kažu mi da novog frajera imaš
Koji lijepo priča i fino miriše
Al’ ne zna da je u tvom životu
Samo stepenica, korak više
Kažu, kažu…
Znam, bejbe, da nam nije išlo dobro
Znam da nisam bio ono što sam obeć'o
I da je tetak im'o firmu kojoj dobro ide
I da je mog'o sredit puno tog za nas
Znaš i sama, obećat ću i slagat
Ni djeca u toj priči nisu svetinja
Znam da si pukla što Berbera sam prod'o
Što nam je za svadbu Vildana kupila
Jer zakleli smo se u Džigijevoj rupi,
na polovni Fender i napuknuti Shure
Kao Indijanci kad vide bijelog brata,
jedan drugom s dlana pustili smo krv
Bejbe, znam da nam nije išlo dobro
Znam da nisam bio ono što sam obeć'o
I da je tetak im'o firmu kojoj dobro ide
I da je mog'o sredit puno tog za nas
I znam da će biti, al’ ti ćeš već da odeš
Razvalit ću top liste, Merlin bit će predgrupa
A ovu pjesmu pišem kad s radija je čuješ,
da ti kažem da te volim k'o niko nikog nikada
Jer zakleli smo se u Džigijevoj rupi,
na polovni Fender i napuknuti Shure
Kao Indijanci kad vide bijelog brata,
jedan drugom s dlana pustili smo krv
Pišonja i Žuga su pamtili dobro
Šta im je te večeri govorio Lepi
“More je provod, more su koke”
“More je izvor života” je li tako Moke
Moke je još dod'o i to
Da se strankinje praskaju pravo
I da je u Zaostrogu u kampu
Svaku noć drugu jebavo
Pišonja i Žuga mogli su ih slušati
I noć cijelu
Pišonja i Žuga imali su krv
Sedamnaest godina vrelu
Pišonja i Žuga
Još istu noć su Pišonja i Žuga
Maznuli kasetaš iz Doma invalida
A malo zatim i autobus
“Auto-prevoza” sa Hrida
Pišonja ubaci u brzinu
To vrelo ljetno veče oko dvaest i dva časa
“A sada, pravac more”
Viknu Žuga iz sveg glasa
Pišonja je vozio i pušio duhan
Žuga voli crne, a Pišonja plave
A poslije mora dalje u svijet
Samo se hrabri dokopaju slave
A onda zbogom barake na Breci
Viknu Žuga i kasetaš odvrnu jače
Dobit ćete razglednicu iz afričke zemlje Safari
Zbogom žohari
Pišonja i Žuga, dva vjerna druga
Krote opasne krivine
Molim te čuvaj ih, Kraljice brzine
Murija je blokirala cestu
Negdje kod Bradine oko dva'es tri i pet
U autobusu je svirao boogie-woogie
Vidjevši drotove pri brzini
Od osamdeset na sat
“Vežite se, polećemo”, Pišonja reče Žugi
Strahovit tresak zapara zrak
Čak i iskre poletješe u mrak
Pričali su ujutru i kleli se u majku
Da su auspuh i retrovizor našli čak
Pedeset metara dalje u jarku
Pišonja i Žuga, dva vjerna druga
Krote opasne krivine
Molim te čuvaj ih, Kraljice brzine
I dok su Pišonju unosili u hitnu
On ugleda Mjesec iznad sebe i reče
“Bože, kako neki mogu gore,
A ja i Žuga ni na more”
Poslije toga je pao u nesvijest
I više nije mogao čuti
Kako se još dugo na nebu
Smijao Mjesec žuti
Pišonja i Žuga
Sam đavo ti je dao
Brzinu eskivaže i razoran udarac desnom
Sam đavo te je spas'o
Kad te Prco s burazerima
Ček'o u mraku kod pivare
I onda kad te agent 071
Pedagoški treh'o o stanični zid sivi
I uspio je da ubije boga u tebi
Al` đavo u tebi je
Ostao da živi
I sad čekaš sabah sa šejtanom
I sad čekaš sabah sa šejtanom
Pomogao ti je i onu noć
Kada je rekla da sa fukarom neće,
Kad te umalo nije ugušila tuga
Koliko si samo popio to veče
Rek'o ti je da život teče dalje,
Rek'o ti je da ima još žena,
A ti si mu široko otvorio dušu
I pustio u nju šejtana
I sad čekaš sabah sa šejtanom
I sad čekaš sabah sa šejtanom
Cvikeraš iz općine je dolazio,
Nudio ti pos'o il’ da učiš nauke,
Al’ bilo je već kasno
Jos samo đavolu služe tvoje
Tetovirane ruke
Kafana je već poodavno pusta
A prijatelj ti je ostao još samo on
Kucnuo si se i iskapio čašu
Dok čekaš sabah sa šejtanom
I sad čekaš sabah sa šejtanom
I sad čekaš sabah sa šejtanom
Rek'o ti je da život teče dalje,
Rek'o ti je da ima još žena,
A ti si mu široko otvorio dušu
I pustio u nju šejtana
I pustio u nju šejtana
I pustio u nju šejtana
I sad čekaš sabah sa šejtanom
I sad čekaš sabah sa šejtanom
Tamo negdje iza sedam gora,
Gdje vozi OOUR “Prigradski saobraćaj”
U maloj kući se rodio Halid,
Na nebu je zvijezda zasjala
Gazda iz kafane “Višnja” reče:
“Ljudi ovo je dobar znak
Bit će pjevač, glumac il’ političar,
A možda i Halid mjesto Halida!”
Škola mu nije išla bog zna kako
Mrzile ga profesorice
A sve je puklo kad je maznuo
Lovu od ekskurzije
Poš'o je pjevati po kafani
Bilo je gadno bilo je degeneka
K'o onda kad je pjev'o “Tamo daleko”
Kamiondžiji iz Čitluka
Al’ sve se nekako predevera
Kad imaš viziju imaš san
Gutu para, koka povazdan
Da budeš Halid mjesto Halida
Menađer Boro ga uzeo pod svoje
U Sarajevu da ploče snimaju
Novine su pisale:”To nisu čista posla
Tu se turske pjesme hapaju!”
Al’ Halidu su rekli da ne pita ništa
Da se smije i kad ne konta fol
Imat će kuću s teniskim terenom
BMW-a kešom plaćenog
Al’ sve se nekako predevera
Kad imaš viziju, imaš san
Gutu para, koka povazdan
Da budeš Halid mjesto Halida
Dobro je mali, odmori malo
Ovdje bi treb'o ići solo,
Tu se naša priča prekida
Uglavnom Halid i postade Halid
Mjesto Halida
Hajd opet mali
Fala daidža
A sad opet ja
Al’ dobre pjesme dobiv'o je sve rjeđe
Prestigli ga neki pastuvi brzi
Što im je nekad zvao ture
Što ih je pusto da vire kada guzi
“Štok” mu u ruci mjesto mikrofona
Sve rjeđe na naslovnim stranama
Ženu su mu vidjeli na Stojičevcu
S nekim juniorom “Sarajeva”
Al’ jedno veče se odvez'o u brda
I odozgo gled'o kako svijetli grad
I iznad neke male kuće
Na nebu je zvijezda zasjala
I k'o da mu se neka velika težina
Sama s leđa skinula
Došlo je vrijeme da neko drugi bude
Halid mjesto Halida
U tebe smo se kleli
Na tebe trošili plate
Zamišljali trenutke s tobom
U kafani lagali jedan drugom
Zbog tebe smo se tukli
Kupovali vrućih đevreka
O kako si samo odudarala ti
Od memle i blata Sedrenika
Al’ tvoje su misli bile daleko
Htjela si u foto-modele
Skupa svila i skupe pele
I gola si se slikala vele
Zbog tebe smo se tukli
Kupovali vrućih đevreka
O kako si samo odudarala ti
Od memle i blata Sedrenika
Virili smo dok se presvlačiš
Ma nije bilo ljepše
Pod Alahovim svodom
Pjesme smo ti pjevali
A tvoja nas je nana
Polijevala vodom
Al’ tvoje su misli bile daleko
Htjela si u foto-modele
Skupa svila i skupe pele
I gola si se slikala vele
Htjela si da tvoje aktove
Vidi barem pola svijeta
A sada u granapu Sedrenika
Lokalni dripci te pitaju
Lutko, pošto je pašteta
Htjela si…
Uzalud glancaš svoje špicaste cipele
Uzalud otkopčavaš zadnje dugme košulje
One se neće nasmijati na tvoje loše folove
Neće se osvrnuti na tvoje dobacivanje
Možeš im lagat’ da ti je babo direktor
Ili da si treća godina prava
One će znati da si niko i ništa
Običan uhljup s Koševa
I opet ćeš teturati uz memljiv zid
Na iskrivljenoj česmi oprat ćeš lice
Sjest’ na pločnik, zapalit’ cigaru
I gledati na drugu stranu ulice
Sa one strane ulice stanuju djevojčice
Kojima, kojima miriše koža (4x)
One vole frajere koji nose bradice
I čije ih riječi ostave bez daha
Koji nikad ne prave belaja
Koji nikad ne psuju Alaha
Ne znaju one da ti je srce
Veće neg’ u tog bradatog gmaza
Nikad ti neće pružiti šansu
Ne poznaješ dovoljno efektnih fraza
I opet ćeš…
Sa one strane ulice stanuju djevojčice
Kojima, kojima miriše koža (4x)
Davno je to bilo, u zemlji koje nema više
Nešto je prekrilo vrijeme, nešto ljudi zaboraviše
Sjećam se sudbina mnogih, u gradu ispod Trebevića
Ali Boško i Admira, to je već bila filmska priča
Oko njih su gorili dani, nisu ni imali šanse
Al’ teška vremena uvijek donesu velike romanse
Nisu bili iz plemena istog, nit’ su imali istog boga
Al’ imali su jedno drugo i san o bijegu iz sveg toga
Kažu da ljubav može sva zla pobijediti
Al’ izgleda da čovjek ne zna to oružje upotrijebiti
Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio
I niko nikad neće, sve dok Miljacka voda teče
I pitaj se kad će još jednom, na svijetu malom bijednom
Da se dotaknu srca dva i stave ljubav ispred zastava
To se ovdje događa često, postoji neki nevidljivi prag
Koji pređeš i anđeo u tebi odbaci krila i postane vrag
I pred snajperom na Vrbanja mostu i pred onim što sve najbolje zna
Njih dvoje su stajali sami, na zadnjoj stanici svoga sna
Zato sjetite se njih, svi vi veliki i moćni
Što na retrovizoru, umjesto u srcu, držite ljubav, vjeru, sveti lik
Zato sjetite se njih, ne smije biti vam svejedno
Zar je nebo jedino mjesto, gdje možemo biti jedno…
Gdje možemo biti… Zajedno…
Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio
I niko nikad neće, sve dok Miljacka voda teče
I pitaj se kad će još jednom, na svijetu malom bijednom
Da se dotaknu srca dva…
I stave ljubav ispred zastava.
U mojoj ulici ne prodaju se kifle,
Ne teče saobraćaj i dim
U mojoj ulici nema fukare,
Jer ja sam guzonjin sin
Oko mene rastu čempresi i drot,
Večeras imam party, a ujutru trim
Lijepe žene dolaze kod mene,
Jer ja sam guzonjin sin
Jede se kavijar, pije se džin
Ima se para, ima se s čim
Ponekad trava, nikad heroin
Jer ja sam guzonjin sin
U školu me vozi samo auto pravo
Sa mnogim sam pjevačicama spav'o
Sa sobom nosim svoj mali karabin
Jer ja sam guzonjin sin
Moja raja me baš ne vole,
Zavide mi na moje uspjehe
A ja sa svima najbolje, a ja sa svima fin
Jer ja sam guzonjin sin
Jer ja sam
Al’ kad me ona zovne “Hodi malo ‘vamo!”,
Ja odma’ potrčim
Jer mačehu ja volim više nego starog
Jer ja sam guzonjin sin
Jer ja sam
Ja sam guzonjin sin
Danas sam dobio svog novoga Porshe-a
I malko ću se voziti sa njim
Jer ja
Ja sam guzonjin sin
Pos'o je dobar, a para laka
Burazera je munt'o Šefket Ramadani
Nije stigo ni da razmisli
A već je bio u kombiju
Koji fura prema grani
Stigla su i prva pisma od njega
Pis'o da je često ispred nišana
Da voda holandske bakice
I da prodaje porno-filmove
Stari se sekirao do ludila
A ja sam bio ponosan na njega
Jer moj burazer živi
Od starog pravila
Il’ si bos il’ si hadžija
Moj burazer živi
Od starog pravila
Il’ si bos il’ si hadžija
A onda ni glasa od njega
Neki čovjek donese starom
Tri milje maraka
Kaže ovo šalje Šefket Ramadani
Toliko valjda košta život vani
Neki kažu da je htio da se osamostali
Neki nisu ništa rekli
Ili nisu znali
U kući gori svijeća pored ikone
Ali ja ne vjerujem nikome
Jer moj burazer živi
Od starog pravila
Il’ si bos il’ si hadžija
Moj burazer živi
Od starog pravila
Il’ si bos il’ si hadžija
press:
Preskočim kanal
Pogledam na tle
I vidim tebe Abide
Abide reci nam de
Šta to tvoje ruke rade
Abid:
Udarnički rade burazere
Da bude gasa za sve
Sve u sklopu akcije
Zaštite naše okoline
press:
Abide reci nam de
Otkud za to finansije
Abid:
Dva posto svake plate
Niko od nas nije rekao ne
press:
Abide reci nam de
Jel’ ti mali skuplja stare novine
Abid:
Jok moj burazere
Radi u posluzi kraj tržnice
press:
Abide reci nam de
Ima l’ tu manipulacije
Abid:
Sarajevo najmiliji grade
U tebi me mnogi rade
press:
Abide reci nam de
Hoće l’ biti bolje za godinu, dv'je
Abid:
Sarajevo najmiliji grade
Popravili smo te do Olimpijade
Kubika, kubika, kubika, kubika
Čovjek hoće nešto da te pita
Samo da cigaru zapalim jarane!
Domovina naša je rodila
Hiljade i hiljade junaka
Jedan od tih delija
To je moj komšija Avdija
Nije bio on niti bombaš
Nije bio on niti sportista
Sve što je imao od oružja
To su srce, ruke i lopata
Zemlja je bila srušena
Valjalo se dizati iz pepela
Radio je tada Avdija
K'o što radi deset armija
Jednog je dana, 23. oktobra
Zlatna značka udarna
Zasjala na njegovim grudima
Dugo će se sjećati Avdija
Tog jesenjeg podneva
Dugo će se sjećati
Riječi jednog od drugova:
“Ti si naš ponos, Avdija,
Ti si naš ponos k'o zastava”
Našla se i slika njegova
Usred fabričkih novina
Njegov je dan udaran
A njegov san je
Hiljadu tona za jedan dan
Dođoše nova vremena
Izgubi se negdje Avdija
Zaboravili smo svi na njega
Imamo dovoljno bagera
Samo ponekad
Pred prvi maj
Zovne ga direktor osnovne
Da uveliča proslave
Priča anegdote i podvige
Tog dana Avdija
Pokupi plakete i ordenje
U okičenom razredu
Počasno mjesto zauzme
Prije nego pred klince izađe
Koju ljutu popije
Kao pjesnik što ne vjeruje
U vlastite stihove
Njegov je dan…
Kažu da su čuda svijeta piramide afričke
Kažu da su čuda svijeta velike rijeke Indije
Al’ nijedno čudo nije bilo ravno onome
Kad je stari uparkir'o u bašču Jugu 45
Skupio se sav komšiluk i pola rodbine
Ono pola nije moglo, nije moglo od muke
Stara napravila mezu, ispekla ‘urmašice
Stari otiš'o u granap po još logistike
Bilo je to dobro vrijeme
Sve na kredit, sve za raju, jarane
U auto naspi čorbe, pa u Trst po farmerke
Bilo je to dobro vrijeme
Te na izlet, te malo na more
U kući puno smijeha
U bašći Jugo 45
Vozio ga čika Franjo, da proda jabuke
Vozio komšija Momo, da mu ženu porode
Vozio ga daidža Mirso, kad je iš'o u kurvaluke
Vozio ga malo i ja, kad bi mazn'o ključeve
Bilo je to dobro vrijeme
Sve na kredit, sve za raju, jarane
U auto naspi čorbe, pa u Trst po farmerke
Bilo je to dobro vrijeme
Te na izlet, te malo na more
U kući puno smijeha
U bašći Jugo 45
Virio sam jedno veče, iz bašće čuo glasove
Momo, Franjo, daidža Mirso nešto tiho govore
Onda pružiše si ruke, na komšiju se ne može
Onda popiše po jednu i razguliše
Izgledao je baš mali to veče naš Jugo 45
Pobjegli smo jednog jutra s dvije kese najlonske
Prvo malo Lenjinovom, pa preko Ljubljanske
Danas nam je mnogo bolje, novi grad i novi stan
Stari nam je postao fora, kantonalni ministar
Ali meni je u glavi uvijek ista slika, siti fleš
Stara kuća, mala bašća, i u njoj Jugo 45
Ali meni je u glavi uvijek ista slika, siti fleš
Stara kuća, mala bašća, i u njoj Jugo 45
Naš Murga nije običan drot
Njegove metode su modernije
On te prvo ponudi cigarom
Pa te poslije razbije
Murga nije običan drot
Zanimaju ga psiho-fenomeni
Svakom se unese u lice i kaže:
Zasvirat ćeš ti klavir meni
Ponekad izmaltretira kakvog klinca
Od ovih rukovodećih glava
Poslije se Murga duboko klanja
Poslije se Murga dugo izvinjava
The night is dark and the night is hot
It is right time
For you, Murga drot
Otkako je gled'o “Tačno u podne”
Murga stalno ide sredinom džade
Toki-voki prislanja na uho
Pažljivo sluša komande
Možda ga baš večeras u mraku
Čeka njegov komad slave
Dodijalo mu marisat’
Uvijek istu raju
Legitimacija mu navrh glave
I dok sjedim ovdje u baru
I kroz prozor promatram njega
Kontam da je Freud u pravu
I da je seks korijen svega
Noc je tmava, noc je horka
Je to spramne čas, pro tebe pane Murga
U Zenicu kada pođem ja
Prati me pet-šest drotova
Okružni sudija rek'o dvanaest godina
Dvanaest godina strogog zatvora (x2)
Tužna je moja sudbina
Ženu mi krećo Hakija
Krećo Hakija presudila mu čakija
Ne razumiješ ti to druže sudija
Krećo Hakija presudila mu čakija
Ne razumiješ ti to druže sudija
Zenico mrzim svaki kamen tvoj
Zbog tebe ja mrzim život svoj
Ko preživi dvanaest godina u K.P. domu Zenica
Taj je pravi hadžija
Ko preživi dvanaest godina u K.P. domu Zenica
Taj je pravi hadžija
Hvala, Mujo!
Raduje me jedna istina
Iz K.P. doma vratit ću se ja
Ali Hakija nikad neće sa Bara
Sa Bara se niko ne vraća
Ali Hakija nikad neće sa Bara
Sa Bara se niko ne vraća
Fikreta
Između mene i dna
Još samo ti stojiš
Fikreta
Možda bi trebalo
Da se skloniš otuda
I da počneš iz početka
Da ne pereš više
Tuđa stubišta
Zbog mojih lutanja, kafana i tombola
Ti znaš da lažem
I da se promijenit’ neću nikada
Život je jedan
Živi ga Fikreta
Aaa.. u lošoj formi sam
Aaa.. u lošoj formi sam
I zato ne želim
Da budeš tu kraj mene… prošetaj
Nekada davno si voljela čovjeka
Taj čovjek to već dugo nisam ja
Već dugo u lošoj formi sam
Uzalud me ispravljaš
Aaa.. u lošoj formi sam
Aaa.. u lošoj formi sam
I zato ne želim
Da budeš tu kraj mene… prošetaj
Fikreta mi trešnje iznjela
A ja se sjetih nekog filma o pticama
Kada je ptici u lošoj formi drug
Tada ni ona ne leti na jug
Aaa.. u lošoj formi sam
Aaa.. u lošoj formi sam
I zato ne želim
Da budeš tu kraj mene… prošetaj
Evo ima godinama
Nisam vidio druga svog
Vojnici su poljem pošli
On se nije vratio
Moja zemlja mala brana
Vel'koj rijeci ludila
Čaršijom sad ide sama
A za njom šapće mahala
Lijepa Alma
Evo ima godinama
Nisam čuo za njega
Vojnici su poljem pošli
Ona je za njim mahala
Mali šeher, velika tajna
Sakrivena ljudima
Uz jastuk jedna slika
I pogled ka daljinama
Lijepa Alma
Dok je gledam kako ide gradom,
Smije se proscima
Tako sama, tako lijepa
I ponosna k'o zemlja pred nama
Lijepa Alma
Dok je gledam kako ide gradom,
Smije se proscima
Tako sama, tako lijepa
I ponosna k'o Bosna pred nama
Lijepa Alma
Druže, bilo je lakše sve
Mi u rovu, oni u rovu, tu na puškomet
Sjećaš li druže, da ne bi izdali
Mi smo zadnji metak za sebe čuvali
Druže, dok sam se budio
Ukrali su moju mladost, moje ludilo
Dobre su kafane, dobro se napušit’
Dobri ljudi vole priču, što priča gubitnik
Druže, ljudi bez muda i časti
K'o hijene se mlate oko komada vlasti
Druže, lakši su bunkeri
Nego limuzine i šalteri
Korak preko ograde
Je l’ to druže jedino što časno je
Zar za nas stare ratnike
Počasna salva da ne odjekne
Druže, sjene su kraj mene
Od Zeke, od Gaje i od Pišonje
Druže, sjene su kraj mene
Kažu – Marširali smo dugo, al’ zalud, čini se
Korak preko ograde
Je l’ to druže jedino što časno je
Zar za nas stare ratnike
Počasna salva da ne odjekne
Jastreb recitira…
69-a moj stari i ja,
Na biciklima
Pa pravac Ilidža put rijeka, livada
Gdje teferići raja iz Sarajeva
Ćebe, pivara, roštilj i odbojka
Sve šareno poput ćilima
A sa radija “Plima” od Indexa
I vijesti iz Vijetnama.
I stari reče tad:”Vidiš tu svako zna
Politika je prosta stvar,
Kafu kad zakuvaš, fildžan se ostavlja
Ako ‘ko naiđe, jebi ga!”
To ovdje svako zna
To je raja iz Sarajeva
To ovdje svako zna
Raja iz Sarajeva
Iz moga Sarajeva
84-e je pao snijeg
I skupio se čitav svijet
Pa skije na rame
I sanke u ruke
Put Rajske doline
Begovu džamiju nekom kauboju
Jalija prodala
Strendžeri skontali
Da slava i novčići
I nisu najvažniji
U votaži
I stari reče tad:”Vidiš sada
Čitav svijet zna
Da postoji grad
Gdje se kafa zakuva,
I fildžan ostavlja
Ako ‘ko naiđe, jebi ga!”
To ovdje svako zna
To je raja iz Sarajeva
To ovdje svako zna
Raja iz Sarajeva
Iz moga Sarajeva
Proljeće ‘92. vreli čelik raznese
Sve komšiluke i sve derneke
Kažu, sve dosada
Je laž i obmana
Zavjera ustaško-džihadska
Il upali foluška
I stari reče tad, čisteći zgarišta:
“Ne žalim žutog “yugu”, a ni stan
Već što više nikada
Kafu kad zakuvam, fildžan neću ostavljat
Ako ko naiđe… jebi ga!”
To sada svako zna
To je raja iz Sarajeva
Iz moga Sarajeva
Raja iz Sarajeva
Iz moga Sarajeva
Raja iz Sarajeva
Iz moga Sarajeva…
Kunem vam se, rahmetom mi dedinim
Iako se u tu svirku ne razumijem baš
Da ni'ko nikad nije znao
‘armoniku svirat’
Kao mali Ibro, Ibro dirka naš
Kada počne dernek i kad on zasvira
Ne bi stigo reči ni bismillah
Već bi lup'o glavom i lomio bi čaše
Već bi te Ibro bacio u sevdah
Al’ ubrzo za Ibru čuše ljudi sa estrade
I počeše njuškati po našoj mahali
Svaki Ibri piće plaća
Svaki deset prsta Ibrinih hvali
Ibro poče pričati o parama, o slavi
Mi ga odgovarasmo Ibro ne budali
Ti si nešto drugo
Ti ‘armonikom liječiš bol
Na estradi sve je lažno
Na estradi sve je fol
– Samo da ti kažem nešto za Ibru
– Dođe Mercedes po njega i on ode
– Ja, ja
– Ode u ‘armoničare i posta popularan
– Eno ga bolan, gledo sam sliku
S oba Halida se sliko
– Ma čuo sam
– Sa Brenom bio
– Ma čo'ece, on je vuko curu
Nosila bedž da joj se zna prednja strana
I sad evo hoda i s ovom i s onom
– Kosjenka, daj nam dvije pive i reci bogati muzici malo tiše
– Znam ja, duševan čovjek, ne da on da ga se daraći, da ga daraću oni
Oni, oni menađžeri
– Oguliše ga
– Bi'l ti dopustio?
– Ali nije ni to, ne daju mu bolan da sevdah svira
– Misliš?
– Sigurno
– Ovo kriza, jel’
– Ja, bolan, raja traže veselo
Tko će slušat tuđu muku…
Al’ jedno jutro uđe Ibro u mahalu sam
Isti Gary Cooper sve je ličilo na san
Na licu mu više ne bi sjene koju tuga pravi
Mahalu, sevdah, Ibro nije mog'o da zaboravi
Ibro nije htio para
Ibro će vazda bit’ fukara
Neki odma’ počeše da blate Ibrin lik
Al’ samo prava raja je znala
U čemu je trik
Nije Ibro, jarane, nas fukara
Ibro ti je de fakto umjetnik, svaćaš?
Slušajte i na platformama:
PREGLEDAJTE CIJELI KONCERT NA NAŠEM YOUTUBE KANALU!
DISKOGRAFIJA
DISKOGRAFIJA SHADERWAN CODE
